Kosana Škiljević iz Kladnja sa sinom i kćerkom živi 10 godina u kolektivnom centru u Karakaju. Žive u jako lošim uslovima, nekoliko porodica koriste jedno kupatilo, mole da im se napravi kuća jer nemaju primanja, mogu sami.
– Ja bi želila da mi naprave kuću pošto imam dva placa, penzija mi je mala, 170 maraka, nemam mogućnosti da išta napravim sama, ističe Kosana Škiljević.
Nedeljka Vidović u Zvornik je došla početkom rata. Plaćala je kiriju dok je imala novca snage i zdravlja da radi i zarađuje, danas živi u kolektivnom centru. Pomoći niotkud. U aprilu je predala zahtjev za jednokratnu pomoć i danas nije ništa dobila.
– Primam 80 maraka socijalne pomoći, šta da pričam dalje, poplavljeni smo dva puta, niko nije došao iz opštine da pomogne šta, nekad pošalju neke paketiće 3-4 konzerve i to je to, kaže Nedeljka Vidović.
Devetočlana porodica Mačak živi u jednoj prostoriji kolektivnog centra u Karakaju, samo jedan član porodice je zaposlen. Gordana ima kćerku koja je hitno potrena operacija bubrega ali oni za to nemaju 10 000 maraka koliko operacija košta.
-Brašna nemam još jedno 15-ak kilograma, nemam više, nema se, djete jedno radi, odbij ovo, ono, plati dug što dignem u prodavnicama, ponovo zaduži i od sljedeće plate ponovo odužuj, ističe Gordana Mačak.
Ove porodice žele samo jedno, krov nad glavom i bolje uslove života. Nadaju se da će u narednom periodu neko prepoznati njihov problem i da će im pomoći da napuste kolektivni smještaj.
